ПИСАЊЕ
ТУЂИХ РЕЧИ
У српском
језику, као и у другим језицима, има много речи које су преузете
из језика других народа и прилагођене нашем језику. Такве речи
данас и не осећамо као позајмљенице, на пример: пушка, чарапа,
кошуља, сат, сапун, краљ и др.
У другу
врсту позајмљеница или туђица спадају речи које осећамо као речи
страног порекла. Такве речи треба употребљавати с мером: кад за
њих нема замене, у научним текстовима, у областима технике и сл.
За
писање позајмљеница постоје утврђена правила:
I
Речи из класичних језика (грчког и латинског) су се
одомаћиле у нашем језику и у научној терминологији и прилагодиле
духу нашег језика, па се пишу онако како се изговарају: астрономија,
инструмент, субјекат, хемија, гимназија, хирургија; Цицерон, Олимп,
Хомер, Аристотел, Вавилон, Цезар итд.
II
У писању речи из живих језика има мало разлика.
а)
Заједничке именице и придеви пишу се онако како се изговарају
у језику из којег су преузете, али прилагођено нашем писму и гласовном
систему. На пример: спикер и твист се у нашем језику
не могу изговорити као у енглеском. У овакве позајмљенице спадају
речи: гулаш, амбалажа, интервју, корнер, офсајд, дует, бас,
бифе, шофер, компјутер и многе друге.
б)
Туђа властита имена пишу се различито:
- изворно, онако
како се пишу у језику из којег потичу, ако се на српском пишу
латиницом, на пример: Ernest Hemingway (Ернест Хемингвеј),
Boccaccio (Бокачо), Shakespeare (Шекспир), Chicago (Чикаго),
New York (Њујорк), München (Минхен), Zürich (Цирих);
у том случају се у загради пише како се име изговара, и то
само кад се помиње први пут;
- онако како се
изговарају (фонетски) кад се на српском пишу ћирилицом; у
том случају се, кад се први пут помене име, у загради пише
изворно;
- фонетски, без
обзира на наше писмо, кад су речи из словенских језика који
се служе ћирилицом (руског, бугарског, македонског итд.);
на пример: Јесењин, Николај Гогољ, Лав Толстој, Јаневски,
Глигоров итд.
в)
Имена многих страних градовa, земаља и друга географска имена
пишу се фонетски и ћирилицом и латиницом ако су већ дуго прилагођена
духу нашег језика, на пример: Њујорк, Беч, Венеција, Мађарска,
Рим, Солун итд.