САСТАВЉЕНО
И РАСТАВЉЕНО
ПИСАЊЕ РЕЧИ
Састављено
се пишу:
а)
сложенице које имају само један акценат и у којима се први део
не мења, на пример: Београд (Београда, Београду), голорук,
пароброд, писмоноша, бездушан, југозападни, преполовити, извући;
б)
називи становника насеља иако се имена тих насеља састоје од две
акцентоване речи и пишу се одвојено; на пример: Новосађанин
(према Нови Сад), Белоцркванка (према Бела Црква), Бјелопољац
(према Бјело Поље);
в)
присвојни продеви изведени од назива места ако се састоје од две
акцентоване речи, нпр. горњомилановачки (према Горњи Милановац),
јужноамерички (према Јужна Америка), кривопаланачки (према Крива
Паланка);
г)
речца не уз именице и придеве с којима сраста у сложенице, на
пример:
- незнање, нечовек, незахвалност, незналица, небрига, непријатељ;
- непознат, неприродан, незрео, неписмен, невелик, невидљив;
д)
именице преподне и поподне кад означавају у целини време дана
пре 12 сати или после 12 сати, на пример: Цело поподне/преподне
смо те чекали. Али, кад се овим изразом означава неки тренутак
пре или после 12 часова, пише се растављено, нпр.: Доћи ћу
сутра пре подне, одмах после доручка.;
ђ)
сложени прилози као: малопре, покадшто, гдекад, гдегде, наједном,
напамет, отприлике, снеруке и предлози: поврх, наместо,
украј, уочи, подно;
е)
речца нај- у суперлативу описних придева, на пример: најлепши,
најлакши, најбољи, најјачи, најједноставнији.
С
цртицом између првог и другог дела пишу се полусложенице,
ако сваки од саставних делова чува свој акценат и ако се први
део не мења по падежима. Тако се пишу:
а)
вишечлани називи места, на пример: Херцег-Нови (из Херцег-Новог,
у Херцег-Новом), Иванић-Град;
б)
две именице од којих једна одређује другу, а заједно означавају
један појам, на пример: баш-чаршија, радио-аматер, рак-рана,
ауто-пут, генерал-мајор, генерал-потпуковник;
Растављено
се пишу:
а)
речца не у одричним облицима глагола, на пример: не
знам, не верују, не долазимо, не питај, не може; изузетак
су одрични глаголи нећу, немам, немој, нисам;
б)
одричне заменице нико, ништа, никоји, ничији, никакав кад
се употребљавају с предлогом, на пример: ни за кога, ни са
ким, ни у чијем, ни пред каквим, ни за којим;
в)
речца ли уз глаголе у упитним реченицама, нпр. Хоћеш
ли доћи? Верујеш ли ми? Знаш ли то? и у упитним реченицама
са да, на пример: Да ли би ми помогла? Да ли имаш новца?