СКРАЋЕНИЦЕ
У српском
језику постоје две врсте скраћеница:
I
Скраћенице које настају
скраћивањем речи у читању се изговарају потпуно, као да нису
скраћене. И оне се међусобно разликују, а најчешће се употребљавају
следеће:
а)
скраћенице код којих се скраћивање означава тачком:
бр. (број) |
тзв. (тако звани) |
ж.р. (женски род) |
уч. (ученик) |
и сл. (и слично) |
в.д. (вршилац дужности) |
стр. (страна) |
тј. (то јест) |
о.г. (ове године) |
б) скраћенице за мере, величине, новчане јединице које се пишу
без тачке:
m (метар) |
g (грам) |
USD (амерички долар) |
cm (центиметар) |
t (тона) |
EUR (евро) |
km (километар) |
l (литар) |
JPY (јапански јен) |
kg (килограм) |
dcl (децилитар) |
GBP (британска фунта) |
mg (милиграм) |
hl (хектолитар) |
SIT (словеначки толар) |
Пошто су то међународне
скраћенице пишу се латиницом.
в)
Без тачке се пишу и следече скраћенице: др (доктор), гђа (госпођа),
гђица (госпођица).
II
Скраћенице
које су настале од првог слова или слога сваке речи у вишесложним
изразима (сложене скраћенице) читају се различито:
а)
неке се читају потпуно као да су сви деливи речи написани, а пишу
се без тачке, нпр.:
ВПШ - Виша пословна школа
УН - Уједињене нације
ПТТ - Пошта, телефон, телеграф
б)
неке постају речи па се читају као скраћенице и мењају по падежима,
нпр.:
Била сам у САД-у. Из САД-а сам донела компакт дискове са оперском
музиком.
в)
скраћенице преузете из страних језика пишу се како се изговарају
и мењају се по падежима, нпр.:
Унескова помоћ земљама у развоју је драгоцена.
Помоћ у храни и лековима је стигла од Уницефа.