АЗБУКА

Модерна српска азбука има 30 ћириличних слова и свако од њих представља одговарајући глас. Саставио ју је Вук Стефановић Караџић 1818. године мада је као званично писмо у Србији призната тек 1868. Он је из руске грађанске азбуке, која је у то време употребљавана и код Срба, изоставио сва непотребна слова: i, ю, й, ъ, ь, щ, я и др., а у своју реформисану азбуку унео шест нових слова: ћ, ђ, љ, њ, ј и џ. Слово ћ Вук је унео из старе ћирилице; ђ му је начинио Лукијан Мушицки према ћ; љ је спојено слово од л и ь, њ је такође спојено слово од н и ь; ј је узео из латинице, а џ из румунске ћирилице.